Ujedinjene Nacije kroz svoje ciljeve održivog razvoja pomažu da se na globalnom nivou stane u zaštitu reka, a neki od tih ciljeva su sledeći:

Cilj 6. Obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve

Cilj 7. Osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve

Cilj 12: Obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje

Cilj 13: Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica

Cilj 15: Održivo upravljati šumama, suzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine oglasilo je javni poziv 19.2.2013. godine u kom poziva sva zainteresovana domaća i strana pravna lica za izgradnju mini-hidroelektrana (u daljem tekstu MHE), uključujući: slobodne lokacije, propise i zakonske uslove za izgradnju i sl.

 

Mini-hidroelektrana je postrojenje u kojem se potencijalna energija vode najpre pretvara u kinetičku energiju njenim strujanjem u statoru turbine, a potom u mehaničku energiju u rotoru turbine. Vrtenjem vratila te turbine konačno dolazimo do električe energije.

 

U Srbiji je do sada izgrađeno 90 malih hidroelektrana od planiranih 850. Iskustva su pokazala da izgradnja i rad MHE dovodi do destrukcije biodiverziteta u vodotokovima, poremećaja hidrološkog režima, destabilizacije vodosnabdevanja i ugrožavanjatradicionalnog načina života lokalnih zajednica.

 

U pomoć  zaštiti voda Srbije i njihovoj neekološkoj potrošnji i proizvodnji staju UN koje se boreza zaštitu prirode,da se njeni resursi obnavljaju i regulišu, i to je određeno različitim ciljevima, kao što je cilj 6 Obezbeđivanje sanitarnih uslova i pijaće vode za sve, kao i cilj 12 Obezbeđivanje održivog oblika potrošnje i proizvodnje.

Industrija ne sme da ugrozi prirodui protiv toga se moramo botiti, a upravo se izgradnjom MHE priroda uništava.  Izgradnja MHE vodila bi nedostatku pijaće vode, kao i njenom lošem kvalitetu,a samo isušivanje reka moglo bi da dovede do suše,što u nekim siromašnim zemljama dovodi do gladi i neuhranjenosti ljudi.

Čista pristupačna voda je suštinski deo sveta u kojem želimo da živimo. Međutim zbog loše ekonomije iinfrastrukture, a ovde izgradnjom MHE, dolazi do uništavanja prirode i biodiverziteta.

Budući da je Srbija je jedna od najsiromašnijih država na Balkanu, bar kada su u pitanju autohtone površinske vode, postavlja se pitanje: ko ima interes od gradnje mini-hidroelektrana? Izgradnja MHE donosi korist pojedincima i grupama koji imaju jasan cilj, a to je da od trenutka puštanja u pogon MHE proizvedenu električnu energiju isporučuje Elektroprivredi Srbije, koja plaća proizvođaču cenu od 10,6-13,93 evro centi po kilovat-času proizvedene energije, što na kraju pada na teret građana Srbije, jer se računi za potrošenu električnu energiju opterećuju za 0,093 dinara po potrošenom kilovat-času u svakom domaćinstvu Srbije. Ovde ne može biti reči o nacionalnom interesu jer bi se izgradnjom 850 MHE obezbedilo svega 1,7-2% energije u odnosu na potrebe Srbije.

Kao što vidimo,izgradnja MHE ne samo da ne donosi nikakvu korist Srbiji u vidu električne energije,već dovodi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i fundamentalnog ugrožavanja stabilnosti fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja.

Takva ekološka katastrofa bi značila i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije da koristi i sačuva za buduća pokolenja jedinstvene prirodne vrednosti naše zemlje. Još jedan od ciljeva UN jeste i cilj 13 Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica 

IzgradnjaMHE, značilabi i seču drveća u okolini postrojenja, a samo isušivanje reka dovodi do klimatskih promena zbog kojih moramo hitno da delujemo. Građani, svesni ovog problema, aktivirali su se sa ciljem da zaštite  rekeStare planine i šalju apel za pomoć celojSrbiji pod nazivom „Zaštitimo reke Stare planine“. Čak su uputili pismo ERSTE banci (kao klijenti) nezadovoljni njihovim sponzorisanjem izgradnje. 

 

Vrhovni kasacioni sud je u pogledu MHE „Pakleštica“ na reci Visočici uvažio žalbu Ministarstvu životne sredine, poništio presudu Upravnog suda, i potvrdio rešenje Ministarstva kojim se zabranjuje gradnja ove MHE. Ovom apelu su se pridružili i:

  • prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
  • PEK – planinarsko-ekološki klub „Gora“

Kao rešenje ovog problema možemo navesti da se električnaenergija može dobiti i od energije sunčevog zračenja kao nepresušnog i za sada besplatnog izvora energije, koji se vrlo malo upotrebljava. Takođe, jedan od ciljeva UN (cilj 7osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve)  jeste i obnovljiva energija koja bi mogla da zameni MHE.

Usvajanjem rentabilnih standarda,tj.investiranjem u čistu energiju kao što je sunce i vetar, značilo bi da se korišćenje električne energije može svesti na minimun, a da se pritom ne ugrozi priroda i reke. U Srbiji je nivo sunčevog zračenja za 30% do 40% veći nego u srednjoj i severnoj Evropi, što primenu solarnih koncentratora u Srbiji čini ekonomski opravdanim. Solarna energija je od 2-5 puta efikasnija od drugih sistema, i pored toga zahteva  mnogo manju površinu zemljišta.

Dakle, iz ovoga vidimo da Srbija može da se snabdeva i na drugi način, bez uništavanja životne sredine, bez iscrpljivanja voda i bez ekološke katastrofe.

Prema poslednjim dešavanjima, sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine izjavio je za britansku agenciju Rojters (eng. Reuters), da je Srbija pripremila novi zakon kojim će zabraniti izgradnju mini-hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima, prenosi Tanjug.

Svrha ciljeva održivog razvoja je očuvanje i vraćanje u prvobitno stanje kopnenih ekosistema: šuma, planina, reka,  i močvara, do 2020.godine. Moramo kolektivno raditi na ovim problemima kako bismo zaustavili klimatske promene i sveopšte uništavanje prirode, što možemo ispratiti u cilju broj 15 UN.

U današnje vreme kada se širom sveta radi na jačanju ekološke svesti pojedinca, nedopustivo je da postoji zemlja u kojoj se ova svest gasi. To predstavlja katastrofu nesagledivih razmera koju ne smemo sebi da dozvolimo.

Kao zaključak možemo još samo reći da Stara planina predstavlja dragulj prirode, nacionalni park izuzetnih odlika koji se mora po svaku cenu očuvati i sačuvati za sve buduće generacije.

Izvori:

 

Autor: Živojinović Aleksandar

Izvor slike: Goran Tokić Goci, Facebook grupa, “ODBRANIMO REKE STARE PLANINE”