ЗахваљујућиМарци Сегал, оснивачунедеље и дана креативности и иновација, од 15. до 22. априла широм света људисе посвећујупокретним факторима света данашњицеи сутрашњице. Недеља креативности први пут је обележена2001. године у Канади.Седамнаест година касније, прославља се, нарођендан Леонарда Давинчија дан који се уједно узуима и као почетак ове посебне недељеза отварање портала, размишљањао новим идејама, одлукама, акцијама и исходима. Три главна циља овог дана и недељесу у вези са временом да се ослободе и охрабре људи да искористе своју креативност како би свет учинили бољим местом;·       пружањем времена да се едукује, ангажује, прославља и отвори врата новим световима оног што је могуће;промене се дешавају тамо где сте. Оне су некомерцијалне и не плаћамо никакве накнаде за учешће;

Уједињене Нације предлажу следеће:

  • упознавање нових људи
  • успостављање нових стандарда
  • Разматрање различитих приступа, кретање у сусрет изазовима
  • примање нових информација и практиковање нових вештина
  • отварање видика
  • подсећање на пошлости из којих се граде нове платформе
  • генерисање позитивне могућности и потенцијале за будућност
  • превазилажење сопствених „познато“ ствари, отвореност да се прихвати нешто „чудно“ (нови ресторан – други начин одржавања састанака?

На располагању су нам и основне почетне тачке од којих можемо кренути ако желимо  да побољшамо нашу свакодневницу, на линку се налази 101 предлог како да побољшате ваше навике, и кренете успешно путем иновација: https://www.wciw.org/how-to-celebrate-wciw/wciw-at-school/.

Србија се придружила земљама које обележавају овај дан пре 2016. године. У последњих двадесет година, развој иновација и креативности је у порасту, посебно у последњих неколико година са бројним иницијативама које долазе с различитих страна – од иностранства, преко Владе, до појединаца.

Како се тренд у свету развија тако га и ми пратимо. Доста је полемике око тогашта је решење за бржи развој привреде.

Да ли је то државна интервенција у одређеним привредним гранама или пак иновације?  Уколико се угледамо на остатак света, што и радимо, одговор су превасходно иновације. Одговоривши на ово питање, јавља се следеће – како треба допринети развоју иновација, посебно у односу на интервенцију државе – на који начин и у којој мери?

Оно што се наводи као предуслов за развој гране иновација је побољшање инфраструктуре и то логистичке, енергетичке, финансијске али и научно-истраживачке, за шта постоје замеркe, али на чему се ипак активно ради како би дошло до развоја и побољшања. Поред тога, потребно је уложити доста финансијских средстава, обезбедити донације из иностраних и домаћих фондова, а на пољу политике неопходно је смањити корупцију, ојачати регулаторна тела, побољшати механизме за решавање проблема и конфилката, као и економске статистике. Потребно је олакшати отварање предузећа, као и развијање предузетничке атмосфере у држави, кроз побољшање процеса отварања истих и подршка малим и средњим предузећима као једним од главниих носилаца домаћег економског развоја.

За развој и напредак потребно је успоставити и развити сарадњу између креативног и пословног сектора, развоју образовања у овим пољима и пласирању наших производа на страна тржишта.

Поред иновације и креативности као сектора у привреди, постоји и приступ пословањaу виду иновативности и креативности који је такође неопходно развити у Србији. То је потребно ради стварања боље предузетничке атмосфере. Као и пословне климе, која не само да је добра за унутрашњи развој тржишта, већ служи и његовој отворености за комуникацију са иностраним. Поред тога битан је фактор у привлачењу страних инвестиција. Развоју њихове сарадње са домаћим привредницима, као и развоју и конструкцији целокупног, обједињеног крвотока привреде Србије.

Такође, крeативни рад и иновативна делатност у привредним субјектима, представљају стваралаштво, односно интелекуталну својину како појединца у том субјекту, тако и пословног система. Тако, законско и регулативно признање иновације као интелектуалне својине ствара сигурнију и стабилнију ситуацију на тржишту.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је надлежно за развој иновационе делатности. Оно води Регистар иновационе делатности који је јаван и субјекти који су уписани у исти, остварују право да постану корисници државних подстицајних мера и буџетских средстава. Влада на предлог министра усваја програме иновационе делатности који се врше путем иновационих пројеката, а у циљу развоја иновативних производа и услуга, као и подстицајних примена и комерцијализације научноистраживачких резултата, коришћења савремених технологија и изградње инфраструкутре иновационих организација.

Помоћ нам на овом путу стиже и из иностранства. Поред Европске уније, ту је и Кина која не само да нам је узор у развоју индустрије информационих технологија и пословни партнер, већ се јављају и бројни планови за будућу сарадњу и заједничко деловање.

У свему овоме, и званичан став Владе РС је да су иновације и креативне индустрије развојна шанса Србије, као и то да представљају део националног идентитета.

Поред наведених, креативност се у нашем друштву развија и путем деловања појединаца и брзим развојем живота креативних супкултура и послова појединаца који раде на побољшању квалитета креативне сцене код нас. Од независних уметника и њихових малих бизниса које развијају путем социјалних медија, до повезаних фестивала за њихову афирмацију и пласирање прозивода на тржиште директно до њихових клијената, као и различитих удружења која организују исте и раде на подстицању ширих друштвених маса да се укључе у развој таласа креативности, развију себе на индивидуалном плану, често, ако не и увек са хуманим порукама и циљевима које шаљу поруку сарадње, развоја и међусобне подршке, што је управо један од, и то најважнији, предуслов за успешан развој привреде у Србији, локалних заједница, а посебно креативних и иновационих делатности.

Зато, имамо више него довољно разлога да поздравимо овај дан, прославимо га и обележимо, јер то је дан нашег исказивања и напретка, наше будућности!

Покрени варницу, надај се и охрабруј! Омогућимо свакоме да осећа слободу, снагу и социјалну и емотивну подршку за кретање у сусрет животним изазовима!

Користи „hashtags“ и постави своје иновације на друштвеним мрежама, нека се Свет окреће! #wcid2018, #wciw2018, #worldcreativityweek, #wcid and #wciw.

Извори:

https://www.wciw.org/about/history/

http://www.un.org/en/events/creativityday/background.shtml

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-443X/2015/0353-443X1502067S.pdf

http://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/UNDP_SRB_KREATIVNE_INDUSTRIJE,_DIZAJN_I_KONKURENTNOST_-_PROAKTIVAN_PRISTUP.pdf

http://www.eraz.org.rs/uploads/4/7/0/4/47046595/50_%C4%90edovi%C4%87_kreativnost_inovacije_i_stvarala%C5%A0tvo_-_faktori_rasta_savremenog_poslovanja_international_scientific_conference_eraz_2016_belgrade_serbia_423-432_pp..pdf

http://rs.n1info.com/a358557/Biznis/Brnabic-Inovacije-i-kreativne-industrije-razvojna-sansa.html

https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/82282-brnabic-inovacije-i-kreativne-industrije-razvojna-sansa-srbije

http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=22

http://www.politika.rs/sr/clanak/390420/Srbija-postaje-centar-za-inovacije-na-putu-svile

http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/odrzan-sastanak-pododbora-za-istrazivanje-inovacije-informaciono-drustvo-i-socijalnu-politiku-u-briselu

Ауторке:

Теодора Вишњић

Ана Весић