Интернационални дан џеза слави се 30. априла и успостављен је од стране UNESCO-а у новембру 2011. године. Разлог за обележавање овог дана пре свега је способност џеза да повеже људе свих земаља и порекла. Ова моћ је искоришћена да се уз помоћ џез легенде Хербија Хенкока као UNESCO-вог амбасадора добре воље створи незаборавна прослава ове уметности.

Први догађаји који су прославили Дан џеза одржани су 2012. године у три различита града у исто време: симболични концерт уз излазак сунца на Тргу Конга у Њу Орлеансу, месту рођења џеза, концерт у залазак сунца у хали Генералне Скупштине Уједињених Нација у Њу Јорку и целодневна прослава у седишту UNESCO-а у Паризу. Ово спектакуларно отварање омогућило је да џез допре до милиона људи широм света и скрене им пажњу на његову важност у историји и његову улогу у будућности.

Ако говоримо о џезу  не можемо заборавити да споменемо његову богату прошлост. Отпочевши као комбинација различитих стилова у музици попут блуза, марша и регтајма, џез се брзо развио у себе својствену ствар. Луис Армстронг, Џели Рол Мортн, Мајлс Дејвис, Ела Фитсџералд, Чарли Паркер и Дјук Елингтон, који су само неки од звезда, формирали су од раног џеза оно што је он данас. Након почетака са џезом Њу Орлеанса сличног маршу, диксиленд џеза– белачке верзијеи џеза Чикага као мешавина једног и другог, џез је дошао до свог врхунца са увођењем свинга. И даље данас, као најпопуларнији стил џеза,свинг је одговоран за његов комерцијални успех и препознатљивост. Након овог огромног успеха музичарима попут Чарли Паркера досадио је чисти и јако структуирани мејнстрим свинг и требао им је начин да изразе себе и своју музику на комплекснији начин. Бибоп је био решењеза њихове потребе. Соло изведбе од по један минут постале су стандард и лимити креативности за песму нису постојали. Каснији развој попут хард боп-а и касније уведеног „free“џеза постали су познати због своје јединствености. Након овог дугог периода, постало је популарно да се различити жанрови музике мешају са џезом стварајући фјужн џез. Уметници су га најчешће мешали са фанком и блузом, стварајући нове али препознатљиве звукове. Модерна еволуција џеза или је даље истраживала слободу ”free”џеза и лимите саме музике или је покушала да класични џез поново учини популарним. ”Smooth”-џез, поп-џез и електросвинг су примери тога. Ипак, стари хитови такође нису заборављени и идаље се пуштају у целом свету.

Џез је такође веома популаран стил музике у Србији и бившој Југославији. Представљен је двадесетих година прошлог века као и у већини Европе а мало после тога 1927. године први џез бенд формиран је под именом “Studentski Mickey Jazz“. Овај бенд био је састављен од музичара аматера. Много познатији бенд  “Лаких лудих нота – академски Jolly Boys“, стигли су убрзо, 1929. године. Са вештијим музичарима из Филхармоније, Опере и Радио Београда, бенд ”Jolly Boys” успео је да свира у најцењенијим клубовима попут “Џокеј клуба“. Из разлога што су клубови били углавном скупи и било је тешко ући унутра, џез је био приступачан једино вишој класи. Када је у марту 1929. године Радио Београд почео да пушта џез у својим емисијама, сви су дошли у контакт са овим стилом. Бендови са професионалним музичарима појавили су се скоро деценију касније у касним тридесетим годинама прошлог века попут “Quick Swingers“, “Swing Rhythm“, “Swing Trio“ и оркестра “Шулета Јовановића“. Број слушалаца се све више и више увећавао и потреба за фестивалом је расла. Дошло је време и 1960. године први џез фестивал у Југославији одржан је на Бледу, у Словенији. Данас, највећи регионални џез фестивал ‘’Nisville“ дешава се у Нишу. Почевши од 1981. године, одржава се и данас, представљајући велики број џез бендова и уметника у протеклим годинама, попут Соломон Буркеа, Џос Стоуна, Осибиса, Бриселског џез оркестра, Џона Патитуција, Лоло Мејера, Брен Нју Хевиса, Мингус династије, Sly & Robbie ft. Junior Reid-а, Мунго Џери  Блуз Бенда, Џејми Дејвиса, Incognito-а, Кајл Иствуда, Хаберт Тубса и Џинџер Бејкер Џез Конфјужна. Као годишња традиција, музички клуб  “Feedback“ организује концерт поводом Интернационалног дана џеза са тимом са “Nisville“ фестивала.

Ове годинеUNESCO  је одлучио да помери Интернационални дан џеза у Ст. Петерсбург у Русији. Русија такође поседује прилично дугу историју џеза. С обзиром да се ту пушта од 1927. године, Ст. Петерсбург биће одличан домаћин Интернационалном дану џеза.

Сваке године 30. априла, Интернационални дан џеза окупља заједнице, школе, уметнике, историчаре, академике и љубитеље џеза широм света како би прославили и научили о џезу и његовим коренима, будућности и утицају, подижући свест о потреби за међукултурним дијалогом и обостраним разумевањем, ојачавајући интернационалну кооперацију и комуникацију. Ово је више него довољан разлог се да оправда важност прослављања овог сјајног дана.

 

Текст о џезу не може се завршити без  мало музике, зато је овде кратак видео са прославе Интернационалног дана џеза на Тргу републике у Београду како би сте стекли утисак о овом догађају! (https://www.youtube.com/watch?v=nfNs4as9IGA)

Извори:

http://secanja.com/poceci-dzeza-u-jugoslaviji/

http://americanhistory.si.edu/smithsonian-jazz/education/what-jazz

http://jazzday.com/about/#anchor2012

https://en.unesco.org/commemorations/jazzday/2018

Аутор: Антонија Радуловић