Светски дан вода је битан календарски дан Уједињених нација. Ове године Дан светских вода постоји већ четврт века. Одлука о важности вода и свих њених функција и могућности кроз додељивање датума представљена је на заседању генералне скупштине УН-а 1993. године. Од тада свака година је била усмерена на ширење свести о важности воде и у свим њеним релевантним областима. Двадесет и другог  марта ове године Светски Дан Вода обухваћен је тематиком „Природа за воду“ и кампањом „Одговор је у природи“, дајући одоговоре на постављено питање како можемо умањити суше, поплаве и загађеност вода. Овогодишња кампања предлаже „Природно заснована решења“ оваква решења окрећу се ка „зеленим“ инфраструктурним пројектима супротним „сивим“ конвенцијалним начинима рада који су до сада, међу људима били доминантнији. „Зелена“ инфраструктура тј. инфраструктурни пројекти су обавијени идејом враћања људи природи, тако што се постојећи системи прилагођавају природи и тако помажу у решаваљу проблема изобиља и оскудице воде. Ове недеље се догађа Осми по реду Форум светских вода у Бразилу, Уједиње ненације ће на овом форуму покренути деценијску кампању „Интернационална деценија акције за воду“ (2018-2028) и проследити извештај о водамаза 2018. годину (World Water Report) написан од стране Светске процене вода програма. Овогодишњи амбасадор УН-а за воду је Питбул који је са својом кампањом на друштвеним мрежама подизао свест о важности воде, његову кампању подржале су и друге звезде попут Бруно Марс-а, Пинк, и бенда Марун фиве..

 

Решења заснована на природи Циљева одрживог развоја Уједињених нација не само да доприносе остварењу циља 6: обезбеђивање доступности и одрживог управљања водама и санитацијама за све. Користећи овај циљ помажемо и циљевима у борби против сиромаштва, свођење глади на нулу, доброг здравља (високо повезано са продуктивношћу), приступачне, чисте енергије, индустрије, иновација и инфраструктуре, одрживих градова и заједница, одговорне производње и потрошње, Живот испод вода и живот на копну. Ова решења заснована на природи помажу у смањењу загађења смањујући потребу ослањања на енергетски захтевну нееколошку потрошњу и производњу, проширењем природних станишта природа се обнавља и регулише и тиме почиње процес природне филтрације воде и повећаног биодиверзитета од којих сви имамо користи.

 

Када је реч о Србији, људи су се у скоријој историји суочили са природним непогодама попут поплава и суша. Поплаве не само да су начиниле материјалну штету већ су и однеле многе људске животе. Суше сваке године штете нашој привреди и ремете одрживост производње хране. Опасност од поплава, суша и загађења воде се погоршавају са смањивањем површина вегетације, обрадивог земљишта, неосигуравањем река и језера. Из наших искустава ове непогоде су се могле избећи или барем штета смањити, да се више пажње посветило очувању и стабилисању екосистема.  Тачније реконструкција брана, превенција ерозије сађењем дрвећа, обраћање пажње на то које културе могу да се користе на специфичнимземљиштима и тако даље. Када запустимо наше екосистеме и не делујемо у складу са природом, једнак приступ води свима постаје проблем. Експонирамо себе и друга жива бића опасностима које су могле да се спрече или заобиђу. Преко 80% отпадних вода широм света враћа се у реке и океане без претходног па ни накнадног третирања. Проблеми широм света који нас погађају у 21. веку уско су повезани са тренутним стањем воде у свету.Промене у инфраструктурама градова и руралним срединама су неопходне широм света. Од природе за природу и све људе и сам живот као такав. У следећем одељку мођете видети чињенице о стању воде, потражњи и доступности:

  • 2,1 милијарди људи нема приступ пијаћој води

 

  • До 2050. године, светско становништво ће порасти за око 2 милијарде људи, а глобална потражња за водом би могла бити до 30% већа него данас.

 

  • Пољопривреда тренутно има 70% глобалних коришћења воде, углавном за наводњавање – број који се повећава у подручјима са високим нивоима коришћења воде условљен је густином насељености. Индустрија заузима 20% од укупне производње, у којој доминирају енергија и производња. Преосталих 10% иде на употребу у домаћинству – проценат који се користи за воду за пиће је много мањи од чак 1%.

 

  • Процењује се да ће број људи изложених ризику од поплава порасти са 1,2 милијарди данас на око 1,6 милијарди у 2050. години – скоро 20% светске популације.

 

  • Данас је око 1,8 милијарди људи погођено деградацијом земљишта и дезертификацијом. Најмање 65% пошумљеног земљишта је у деградираном стању.

 

  • Процењено је да је 64-71% природних мочвара уништено од 1900. године као резултат људске активности.

 

  • Ерозија земљишта носи 25 до 40 милијарди тона површинског слоја земљишта сваке године, значајно смањује приносе усева и способност земљишта да регулише воду, угљеник и хранљиве материје. Одлив, који садржи велике количине азота и фосфора, такође има велику улогу у загађењу воде.

 

Србија може да имплементира предложена природна решења и тако осигура изворе воде и унапред њен квалитет. Пошумљавањем, сађењем ендогених култура на приобању, шуме уместо бетонских зидова су засигурно већи осигуравачи од поплава. Загађење од привредних делатности се може смањити рециклажом, коришћењем обновљивих извора енергије, органских начина производње итд. Зелени инфраструктурни пројекти имају готово исте резултате као и досадашњи нееколошки конвенционални начини организовања градова. Имплементацијом ових предлога не помажемо само природи већ и оживљавамо привреду па се самим тим и стварају радна места у локалним заједницама.

Немојмо заборавити 24. март и „Сат за нашу планету“. Ове године као и до сада у 24 временске зоне и шест континената људи ће упалити свеће и искључити светла у 20:30ч по локалном времену. Прикључи се заштити наше заједничке куће и свих у њој. Време је да се повежемо са планетом!#Connect2Earth. Ако сте којим случајем у Београду, свратите до Трга републике у дато време. Хајде заједно да очувамо природу!

На крају смо спремили мали квиз за вас! Да бисте видели који сте ви део природе кликнитеовде. Ако вам се свидео квиз пробајте да играте неку од ових игрица које можетенаћинаhttps://games4sustainability.org/water-games/ .

Извори:

http://worldwaterday.org/

http://www.wateractiondecade.org/

http://www.unwater.org/publication_categories/world-water-development-report/

http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/environment/water/wwap/wwdr/2018-nature-based-solutions/

http://abcnews.go.com/Entertainment/wireStory/pitbull-speak-united-nations-global-water-crisis-53846294

https://www.earthhour.org/

Аутор: Теодора Вишњић