Истина као феномен одувек је била инхерентни елемент људског постојања. Свако људско  биће тежи да спозна истину, јер њено одсуство неретко рађа осећај неизвесности, неправде и очајања. Ови осећаји посебно долазе до изражаја у случају страдања најближих, када њихове патње и смрт остају обавијени велом тајне. Човек тада трајно губи веру у човека, истина за њега постаје фарса, а људско достојанство најобичнија флоскула.

Ужасна системска страдања десетина милиона људи  током двадесетог века вољом појединих држава и центара моћи, ни данас не престају да згражавају онај део човечанства који је опредељен за демократске вредности и хуманизацију сваке сфере приватног и јавног живота.

Уједињене нације су вечни симбол тријумфа мира, наде и истине, али и подсетник да су ове вредности врло крхке и да се оне непрекидно морају одржавати и обогаћивати, те да је цивилизацијска одговорност сваког човека да континуирано ради на њиховом очувању и промоцији. Победом над фашистичком визијом света 1945. учињен је тек први корак у реализацији несумњиво најамбицознијег и најкомплекснијег пројекта у целокупној људској историји. Он је као вредност над свим вредностима поставио благостање човека. Сваки циљ који је дефинисан Повељом УН, на крају крајева, у функцији је благостања човека.

У духу спровођења овог универзалног пројекта, Уједињене нације су 2010. године одредиле

  1. март као Међународни дан права на истину о масовном кршењу људских права и на достојанство жртава.

На тај дан, 1980. године надбискуп Ромеро из Ел Салвадора убијен је док је држао мису, као човек који је читав живот посветио борби против сиромаштва, социјалне неправде и који је дубоко веровао у праведнији и бољи свет. За његову смрт нико није одговарао, али је овај трагични догађај узбуркао светску јавност, која је у масовном кршењу људских права и у деградацији достојанства човека у Ел Салвадору, у коме је годинама био беснео грађански рат, видела трагове прошлости и опасност од урушавања свега што је деценијама грађено. Уједињене нације, свесне моралне дужности да расветле истину о овом, али и низу других бруталних кршења људских права у Ел Салвадору у периоду 1980-1991, формирале су посебну комисију чији је коначни извештај из 1993. носио симболични наслов „ Од лудила до наде“.

Резултати су били фрапантни – преко 95% повреда основних људских права учињено је од стране саме салвадорске владе. Системски су биле згажене основне људске вредности – људи су масовно убијани, били жртве тортуре, хиљаде људи је нестало.

Високи комесар УН за људска права спровео је више студија, које су нагласиле да је право на истину у случају масовног кршења људских права неотуђиво право човека, које кореспондира обавези сваке државе да ова права поштује, али и да у случају њиховог кршења промптно спроведе истрагу и обезбеди адекватне правне механизме за сатисфакцију. 

Генерална скупштина УН, по предлогу Савета за људска права,  донела је 2010. резолуцију која поред прокламације о формалном обележавању сваког 24. марта у календару УН, тежиште ставља на саму преамбулу – она је проткана самом суштином идеје Уједињених нација:

 

Препознајући значај промовисања сећања на жртве масовних и системских кршења

   људских права и значај права на истину и правду,

  

   Уважавајући, у исто време, значај одавања почасти онима који су посветили своје животе,  

   и изгубили животе, у борби за унапређење и заштиту људских права свих,

 

   Признајући посебно значај и вредност дела Монсињора Оскара Арнулфа Ромера  од

  Ел Салвадора, који је био активно укључен у унапређење и заштиту људских права у својој

  земљи, и чије дело је светски признато кроз његове поруке, којима је осудио кршења

  људских права најрањивијих друштвених група

  ….

  1. Проглашава 24. март Међународним даном права на истину о масовном кршењу

      људских права и на достојанство жртава…“.

 

 

Република Србија није била поштеђена ужаса рата и масовних страдања током двадесетог века. Српски народ, не желећи да се покори фашистичким вредностима, стао је раме уз раме са Јеврејима и Ромима, крваво плативши своју слободу по други пут у том веку.

Чак два покрета отпора бранила су достојанство и право народа Краљевине Југославије на самоопредељење, сваки са сопственом визијом будуће државе. Новоформирана социјалистичка Југославија међу оснивачима је Уједињених нација, чиме су народи с ових простора још једном потврдили приврженост демократским вредностима и вери у права сваког човека и народа. Нажалост, крај двадесетог века донео је велика страдања и суноврат свих вредности за које су се великани борили само неколико деценија раније. Народима с простора бивше Југославије добро је познато стање безнадежности, мрака и одсуства вере, на које је надбискуп Ромеро указивао. Зато је за Србију 24. март посебно тежак дан. Тога дана сећамо се свих мајки и очева који ни после 25 година немају право на истину о смрти своје деце. Сећамо се стотина хиљада избеглица који су збрисани Олујом. Сећамо се и „Mилосрдног анђела“, који је у име људских права иста та права хиљадама цивила самовољно отео, флагрантно кршећи базичне принципе Повеље Уједињених нација. Сећамо се међународне заједнице која је на масовна злодела окретала главу на другу страну, као и неправичних судских процеса.

Али исто тако, морамо бити свесни и низа погрешних поступака које смо сами предузели, и бити спремни да се суочимо са сопственом одговорношћу за бројне жртве. Тих жртава морамо се сећати сваког 24. марта и показати да смо зрело друштво које кажњава злочинце без обзира на расу, пол, језик или веру.

Правда и истина припадају сваком човеку и свакој жртви. Наша је цивилизацијска дужност да се за њих боримо и да се вечно сећамо свих жртава, јер само тако можемо лишити будућа поколења ужаса рата.

Извори:

  1. http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/65/196
  2. http://www.un.org/en/events/righttotruthday/background.shtml
  3. https://treaties.un.org/doc/publication/ctc/uncharter.pdf
  4. https://www.usip.org/publications/1992/07/truth-commission-el-salvador
  5. Стојановић, Зоран, Међународно кривично право, Београд, Правна књига, 2015
  6.  http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=E/CN.4/2006/91
  7. http://kathmandupost.ekantipur.com/news/2016-03-24/we-want-to-know.html

 

Аутор:

дипл. правник Лав Димовић,

студент мастер академских студија међународног права